Градови Србије

beogradБеоград

Сваки град  и свако место у Србији је прича за себе. Ове странице вам пружају један део тих прича, а на вама је да сходно вашем авантуристичком духу загребете испод површине и на свој начин истражите градове Србије.
Београд

Подручје Београда и његове околине било је насељено још у давна времена. У доба Келта, између 4. и 3. века пре наше ере, ту се налазило насеље Сингидунум, које почетком 1. века пре нове ере заузимају Римљани.
Као раскрсница између Истока и Запада и значајна стратешка тачка, Београд је кроз своју историју био поприште многих битки и ратова, па је стално рушен и обнављан. После Келта и Римљана, смењивали су се разни владари, Византијци, Мађари, Бугари, Турци и Аустријанци, а сваки од њих је оставио свој траг. Некадашњих римских и средњовековних грађевина скоро и да нема, а од дуге турске владавине остао је видљив тек по који траг.

Београдска тврђава је место пресека дуге историје града. Ово подручје настањено је још од неолитског периода. Урбани карактер добило је први пут почетком нове ере, када су Римљани ту саградили свој каструм. Тврђава заузима изванредну позицију на гребену који се уздиже над ушћем Саве у Дунав, као и зараван испод гребена, па је, сходно томе, чине Горњи и Доњи град. Кључни тренуци за њен развој одиграли су се у доба владавине византијског цара Јустинијана у 6. веку и српског деспота Стефана Лазаревића у 14. веку, као и крајем 17. века, када је тврђаву прерађивао, по Вобановим плановима, италијански инжењер Андреа Корнаро. Данас је тврђава повезана са Калемегданским парком и представља симбол града.

bg_grbДеспотова капија и кула су најаутентичније сачувани средњовековни амбијенти на Горњем граду. Градио их је деспот Стефан Лазаревић од 1404. до 1427. године и у средњем веку ово је био главни улаз у тврђаву.
Зиндан-капија са кулама била је главни и најбоље утврђени улаз у средњовековну тврђаву и саграђена је у 15. веку. Између две велике кружне куле раније се налазио покретни мост. Реч „зиндан“ значи тамница, па је кула добила име по томе што се у подруму налазила злогласна тамница.

Велики бунар (Римски бунар) саградили су Аустријанци између 1721. и 1731. године. Нема података о томе да је на овом месту постојао неки старији бунар, поготово не у римско доба. Бунар је дубок 62 м, што је 10 м ниже од најниже тачке терена у околини.

Сахат-кула и капија изграђени су током аустријске окупације Београда у 18. веку. Кула има осмоугаону основу и барокну капију.

Скулптуру „Победника“ извајао је Иван Мештровић 1913. године и била је намењена за Теразијску чесму. Због великог отпора јавности да се на главном градском тргу постави нага фигура, намера је промењена, па је скулптура 1928. године постављена на високи стуб на платоу на Горњем граду и постала један од симбола Београда.
На Калемегдану се налазе и Војни музеј, са изузетном збирком оружја и докумената, Споменик захвалности Француској, Музеј лова и шумарства, изложбени павиљон „Цвијета Зузорић“ итд.

У близини Калемегдана налази се Саборна црква Арханђела Михаила, грађена од 1837. до 1840. године на месту старе цркве из 1728. године. Архитектонски је обликована у стилу класицизма, са елементима барока. Значајна је и као катедрални храм града, а у њој се налазе мошти цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића, гробнице кнежева Милоша и Михаила Обреновића и неких поглавара српске православне цркве. Испред улаза у цркву сахрањени су Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.

fotograije_beograda_konj500Преко пута цркве налази се зграда Патријаршије, саграђена 1935. године на месту где се од 1847. до 1849. године налазила српска Митрополија. У згради се налази Музеј Православне цркве, који је основан 1954. године.
Конак књегиње Љубице, подигнут је између 1829. и 1830. године. Првобитно је замишљен као званична палата кнеза Милоша Обреновића, међутим улогу званичне резиденције преузео је конак у Топчидеру, а у овај конак 1830. године се уселила кнегиња Љубица са децом. Конак је подигнут под надзором Хаџи Николе Живковића, главног кнежевог неимара, и представља најрепрезентативнији пример архитектуре из прве половине 19. века, на коме се огледа спој српске градитељске традиције и европских утицаја. Данас је у конаку смештен део експоната Музеја града Београда.

Конак кнеза Милоша у Топчидеру подигнут је између 1831. и 1833. године и део је топчидерског комплекса који је у том периоду био центар друштвеног, политичког, црквеног и културног доба Кнежевине Србије. У архитектонском смислу, представља прелазни облик од балканске градитељске традиције ка прихватању елемената средњоевропске архитектуре. Данас је у њему смештен Историјски музеј Србије.

Капетан-Мишино здање саграђено је 1836. године као приватна резиденција Мише Анастасијевића, богатог трговца и пословног партнера Кнеза Милоша Обреновића. Пројектовао га је Јан Неволе, пореклом Чех, у романтичној мешавини романике, готике, ренесансе и српско-византијског стила. У току саме градње власник је одлучио да грађевину заврши као задужбину. Од 1863. године у овој згради су се налазили Гимназија, Велика школа, Министарство образовања, Народна библиотека и друге културне институције. Данас је овде смештен Ректорат Београдског Универзитета.

Народно позориште је пројектовао Александар Бугарски 1868/69., али је грађевина током своје историје више пута мењана и дограђивана. Пројектом из 1911. године архитекта Јосиф Букавац радикално је променио првобитни изглед позоришта уклањањем портика и додавањем две куле на улазу. Каснија времена донела су нова оштећивања и доградње, све до 1986/89. када је грађевини враћен изглед из 1911. Током ове последње реконструкције Народно позориште је добило читаво ново крило и савремену позорницу.

Доситејев лицеј је једна од најстаријих и најбоље очуваних зграда такозваног балканског стила. Унутрашњост је подељена на репрезентативни део за становање власника и на „женски део“ са кухињом и харемом, што говори о њеном оријенталном пореклу. 1808. године овде је смештена Велика школа, у којој је требало да се образују будући службеници ослобођене Србије. Данас се ту налази Доситејев и Вуков музеј.

Стари двор саграђен је у време владавине краља Милана 1882. године када је и проглашена Краљевина Србије. Пројектовао га је Александар Бугарски у духу академизма, са елементима италијанске ренесансе. Данас се у њој налази Скупштина града Београда.

Нови двор подигнут је између 1913. и 1918. године за краља Петра И Карађорђевића, према пројекту Стојана Тителбака. Грађевина је смештена у непосредном суседству Старог двора и са њим чини урбанистичку и стилску целину. До 1934. године када је краљ Александар убијен у Марсеју, ово је била краљевска резиденција. Од 1936. године у згради је био смештен Музеј кнеза Павла, а данас је у њему Скупштина Републике Србије.

Народна скупштина подигнута је по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је почела 1907. године, а радове је прекинуло избијање И светског рата, па је зграда завршена тридесет година након почетка градње. Многи истакнути југословенски уметници учествовали су у пројектовању ентеријера. На главном улазу налази се скулптура „Играли се коњи врани“ Томе Росандића.

Црква Св. Марка саграђена је у периоду између 1931/1940. у духу српске средњовековне архитектуре, по пројекту браће Петра и Бранка Крстића. По општој концепцији највише личи цркви манастира Грачаница. Грађевина има импозантне димензије и декорацију инспирисану српско-византијским стилом. У јужном делу цркве сахрањене су мошти цара Душана, које су овамо пренешене из његове задужбине манастира Св. Арханђела код Призрена.

Од споменика исламске културе најзначајнија је Бајракли џамија, задужбина султана Сулејмана ИИ, подигнута између 1660. и 1688. године. Током своје историје више пута је рушена или је мењала функцију, а када су Турци протерани из Београда, џамија је опустела. Њену обнову наредио је краљ Александар Обреновић 1893/94. године. Амам-турско купатило саграђено је крајем 18. века, а крајем 19. века у њему се налазила војничка кухиња. Данас је у њему Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић“. Шеик-Мустафино турбе саграђено је 1783/1784. године у дворишту некадашње дервишке текије.

Унутрашњост је украшена записима из Курана, док се на средини просторије налази покривени саркофаг који обележава гроб.
Карађорђев парк је место логора устаника који су у И српском устанку боравили на Врачару и изгинули током борби против Турака крајем 1806. и почетком 1807. године. Кнез Александар Карађорђевић је 1848. године у спомен на њихову погибију подигао споменик. На месту где су по предању 1594. године, по наредби Синан-паше, спаљене мошти Светог Саве, налазили се Храм Св. Саве. Градња Храма започета је 1935. године по плановима Богдана Несторовића и Александра Дерока, али је прекинута почетком ИИ светског рата. После рата режим није дозволио градњу Храма све до 1984. године, када су Црква и држава постигле споразум о наставку радова. 1989. године подигнута је џиновска купола тешка 4.000 тона, а на њен врх је постављен златни крст висине 12 м. Грађевински радови завршени су 1995. године, а тренутно се изводи декорација ентеријера. Смештен на Светосавском тргу, који има највишу надморску висину у граду, храм са својом 70 м високом куполом представља значајан елемент у панорами Београда.

Међу београдским музејима који се баве старијом уметношћу треба истаћи Народни музеј са богатом праисторијском и античком збирком, средњовековним одељењем и галеријама сликарства, затим Етнографски музеј, Галерију фресака и Музеј Српске православне цркве.

Познате манифестације

ФЕСТ – медјународни филмски фестивал, БЕЛЕФ – медјународни уметнички фестивал, БИТЕФ – медјународни позоришни фестивал, БЕМУС – медјународни музички фестивал, Октобарски салон – манифестација визуелних уметности, Београдски сајам књига, Белграде Беер Фест  – фестивал пива, Београдски Јазз фестивал, Градски дочек Нове године, Белграде Боат Царнивал, Ноћ музеја, Београдски маратон, Дани Београда, Белграде Фасхион Wеек, Белграде Десигн Wеек.

Излетишта у околини Београда

Велико ратно острво  – Налази се на самом ушћу Саве у Дунав. На Великом ратном острву данас се налазе викендице и баште заљубљеника у природу, а на горњем шпицу омиљена земунска плажа Лидо. Као станиште природних реткости, посебно је интересантно за посматрање ретких и угрожених врста птица.

Кошутњак – Парк-шума и градско излетиште Кошутњак се налази на надморској висини од 250 м. Шума листопадног и четинарског дрвећа испресецана је многобројним стазама. Претпоставља се да је имеКошутњак настало због кошута, којих је некад овде било.У Кошутњаку постоје два комплекса, спортско-рекреативни центар „Пионирски град“ и Филмски град са комплексом атељеа.

novisad1Нови Сад – град културе

Добродошли у Нови Сад

Културна престоница Војводине или Српска Атина, како су Нови Сад називали у ранијем периоду, је мали, велики град. Иако релативно мали, Нови Сад је невероватно шармантан, можда баш захваљујући споју традиционалног и модерног, који већ дуго живе хармонично у овом граду. То је и један од разлога доласка многих да га упознају и уживају, али и да у њему остану.

Нови Сад је град позоришта, музеја, галерија, интересантних кафеа, несвакидашњих ресторана, малих паркова, пословних центара и Сајма, на којем се годишње одржи 30 медјународних приредби.

Најпознатије локације Новог Сада су улице Дунавска, Змај Јовина и Лазе Телечког, Петроварадинска тврђава, Штранд – најлепша плажа на Дунаву, шеталиште кеј…

Најзначајнији културно историјски споменици

Градска кућа, Владичански двор, Споменик Јовану Јовановићу Змају, Саборна црква, Католичка порта, Петроварадинска тврђава, Споменик Светозару Милетићу, Зграда Бановине, Трг Младенаца, Бачка Епархија.

Grb_Novi_Sad_2007-12Познате манифестације

ЕXИТ – медјународни музички фестивал, НОМУС – музички фестивал, Стеријино позорје, Новосадски Јазз фестивал, Змајеве дечје игре, Медјународни фестивал уличних свирача, Цинема цитy – фестивал филма и нових медија.

Излетишта у околини Новог Сада

Петроварадинско-ковиљски рит – Бисер Дунава.

Фрушка Гора – Национални парк са 16 православних манастира и 14 језера.

Сремски Карловци – Градић у непосредној близини Новог Сада, бивша престоница Србије, духовни центар са црквама, дворовима и винским подрумима. У близини, налази се и Сремска Каменица, родно место великог песника Јована Јовановића Змаја.

Салаши – Светионици Панонске равнице и симболи традиционалног начина живљења у Војводини, учиниће Вашу посету Новом Саду и околини незаборавном.

4703_Subotica,%20SrbijaСуботица – врата Европе

Добродошли у Суботицу

Суботица је други град по величилни у Војводини, центар њеног северног дела. Налази се на крајњем северу Бачке, уз саму границу са Мађарском, на медјународном  путу Е-75 и на железничкој траси која везује Балкан са северном и западном Европом.

Освојиће Вас архитектуром, где се преплићу стилови готике, барока, сецесије и неокласицизма, што јој засигурно даје посебан шарм. За “Слободан краљевски град”, Суботица је проглашена 1779. године.

Најзначајнији културно историјски споменици

Зграда старе Градске куће – Монументална грађевина с почетка прошлог века са орнаментима, мозаицима и украсима велике уметничке вредности, Зграда Градског музеја, Градска библиотека и позориште, Католичка катедрала и јеврејска Синагога – Највећа на простору Војводине.

Grb-SuboticaПознате манифестације

Међународни филмски фестивал, Берберски дани на Палићу, Првомајски уранак, Фестивал позоришта за децу, Дужијанца – жетвена свечаност.

Излетишта у околини Суботице

Палићко језеро – Најлепше језеро у Војводини. На језеру се налази комплекс у чијем се склопу налазе уређене стазе за шетњу, ЗОО врт, као и добри хотели и ресторани, где ћете бити у прилици да пробате традиционална војвођанска јела са јаким утицајем мађарске кухиње. Осим тога можете уживати у јахању, једрењу, бициклизму и вожњом кочијама кроз стогодишњу шуму.

Лудошко језеро –  Станица великог броја птица и етно кућа где ћете се упознати са некадашњим начином живота на тим просторима.

2241_smederevoСмедерево – град грожђа и вина

Добродошли у Смедерево

Смедерево је град грожђа и вина.

Сваке године се у време бербе грожђа одржава  “Смедеревска јесен”.

Манифестација у знаку грожђа и вина, уз више културних, уметничких, спортских и промотивних садржаја. На манифестацији се представљају стари занати, старе приче, веровања и обичаји српског народа, и програм Свибор за Српско Витешко Борење.

Најзначајнији културно историјски споменици

Смедеревска тврђава – Налази се на десној обали Дунава, на ушћу реке Језаве у Дунав. Доласком на престо 1427. године Ђурађ Бранковић зида нову престоницу. Тврђава је подигнута у периоду од 1428. до 1430. године. Представља једно од највећих средњовековних утврђења.

Црква „Успење Пресвете Богородице“ из XВ века – Верује се да је то била породична црква и гробница деспота Ђурђа. Уз цркву се налази гроб Димитрија Давидовића „оца српског новинарства“.

Карађорђев дуд – У центру Смедерева, на пространом платоу, налази се Карађорђев дуд, чија се старост процењује на приближно 300 година. Управо под његовом крошњом, 8. новембра 1805. године, диздар Муарем Гуша предао је кључеве града Смедерева вожду Карађорђу. У знак сећања на тај догађај, овај знаменити дуд добио је име које данас носи.

Вила Обреновића – На само неколико километара од центра града налази се некадашња летња резиденција српске владарске породице Обреновић. Била је место одмора кнежевских парова Милоша и Љубице, Михаила и Јулије, а потом и краљевских парова Милана и Наталије, Александра и Драге Обреновић.

Познате манифестације

„Смедеревска песничка јесен“, „Нушићеви дани“, „Извор живе речи“, „Песниче народа мог“, „Смедеревско културно лето“, „Ликовна колонија графике“, и велика привредно-туристичка манифестација „Смедеревска јесен“.
Излетишта у околини Смедерева

Југово – Највеће и најпопуларније место за уживање у природи. Близина реке, горостасно дрвеће, терени за рекреацију и базен.
Веслацки – Шеталиште поред Дунава, на улазу у град са спортским теренима.

Шалинацки багери – Купалиште на улазу у село Шалинац, у околини Смедерева.

Дама уз Језаву – Травне површине уз реку, на периферији Смедерева, савршене за пикнике.

Пионирски парк – Парк у самом центру града.

NisНиш – раскрсница европских путева

Добродошли у Ниш

Ниш је град на раскрсници најважнијих балканских и европских путева, који повезују Европу са Блиским Истоком, и зато од давнина важи за капију истока и запада. Ниш се помиње још у периоду римске и византијске историје под именом „Виа милитарис“, а у средњем веку је назван „Цариградским друмом“. Ниш је надалеко познат  по гостопримству и доброј и укусној храни.

Најзначајнији културно историјски споменици

Медиана – Царско имање у предграђу античког Ниша из римског периода (ИВ век), Тврђава – Најочуванија турска тврђава на средњем Балкану изграђена 1723. године, која у својим темељима крије остатке римског Наиссуса, Ћеле кула – Јединствен споменик, са узиданим лобањама српских устаника, који су Турци у знак одмазде подигли након битке на Чегру, Споменик ослободиоцима Ниша – Подигнут 1937. године.

Познате манифестације

Традиционални филмски сусрети, „Нишвилл“ јазз фестивал, Музички фестивал „Нисомниа“, „Дани бурека“.

Niska Banja-25_10-_07Излетишта у околини Ниша

Нишка Бања – Налази се на само 10 километара од Ниша, у подножју Суве планине. Ова бања је погодна за одмор, летовање и излете, а због извора лековите воде и пријатне климе веома је посећена ради лечења и опоравка.

Сићевачка клисура – Заштићени природни феномен, атрактивни кањон дужине 17 км, кроз који пролази река Нишава.
Јелашничка клисура – Специјални резерват природе, дужине 2 км са водопадима.

Церјанска пећина – Налази се на 14 км од Ниша, код села Церје, на надморској висини од 515 м. У својим подземним дворанама крије необицно благо, кречњацки накит -сталактите, сталагмите, камене завесе, стубове, хелактите, салине…

Упознај Ниш – раскрсницу европских путева Бојанине воде и Каменички вис – Места за санкање и скијање.

SomborСомбор – град зеленила и фијакера

Добродошли у Сомбор

Некада граничарски град или “Војничка варош”, а данас “Раванград”, како га зову његови мештани, налази се у северозападном делу Војводине, у близини хрватске границе и Дунава. Надимак је добио, јер је од свих војвођанских градова на најравнијем тлу. Но, 18.000 стабала и 120 километара алеја, којима и дан данас одзвањају копита коња, чине да Сомбор ипак буде најпознатији по свом зеленилу и својим фијакерима. У Сомбору је још у 19. веку постојала фијакерска служба, а и данас се може уживати у таквој атракцији, вожњом у једином преосталом сомборском фијакеру.

По речима Сомбораца и утисцима посетилаца, ово је град који има карактер, душу и арому. Град који је очувао шарм прошлости и постао спој старог и новог, традиције и нових обичаја.

Најзначајнији културно историјски споменици

Галерија „Милан Коњовић“ (1966), Градска библиотека „Карло Бијелицки“, Градски музеј Сомбор (1945), Народно позориште Сомбор, Културни центар „Лаза Костић“, Жупанија (1808) у којој се налази највеће уље на платну у Србији (4×7м), Манастир Светог архиђакона Стефана, познат по ретком српско-византијском стилу (1938), Грашлаковића палата (1763), Капела Св. Ивана Непомука, Црква Св. Георгија, и многи други споменици културе.

Познате манифестације

Међународни сајам прерадарства (јануар), Сомборски позоришни маратон (јуни), Интернационални тениски турнир (јуни), Сомборски котлић (јули), Сомборско лето (август), Међународни сајам пчеларства (август).

Излетишта у околини Сомбора

У граду који одаје утисак да је изграђен у сред шуме, није тешко наћи место за одмор, излете или рекреацију. Поред дрвећа, зеленила и незобилазних фијакера, туристи могу уживати у чак 16 салашких насеља, смештених око Сомбора. Такође, велики комплекс ритских шума, надомак Сомбора, у приобаљу Дунава, представља идеалан терен за лов и риболов.

ZrenjaninЗрењанин – град окружен рекама

Добродошли у Зрењанин

Зрењанин, некада познат под називом Бечкерек , налази се у средишту српског дела Баната. Подручје општине Зрењанин је најгушће речно чвориште у Европи, где протиче више водених токова: Бегеј, Тамиш, Тиса, Караш, и каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав.

Цео Зрењанин са својим градским језгром и архитектонским склопом представља јединствено место, а оно што се никако не сме пропустити приликом посете овом граду је дворац Каштел који се налази у Ечки, месту само 9 км удаљеном од центра Зрењанина. Тај дворац је оличење некадашњег гламура где се уз хотел, и предиван парк може наћи галерија најпознатијих сликара Србије.

Најзначајнији културно историјски споменици

Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, Позориште, изграђено 1839, најстарија позоришна зграда у Србији, Суд, грађен од 1906. до 1908, Катедрала, грађена од 1864. до 1868, Буковчева палата, изграђена 1905, Стара „Војводина“, изграђена 1886, Гимназија, изграђена 1846, Успенска црква, изграђена 1746, Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.

Познате манифестације

„Банатске вредне руке“, „Дани пива“, „Муф+Вобан“ и „Ревија Олд тајмера“.

Излетишта у околини Зрењанина

На територији општине налазе се реке Тиса, Бегеј и Тамиш на којима је формирано више излетничких локалитета, као што су Боботово код Елемира, Ботош на Тамишу.

У близини Зрењанина је бања Русанда, савршена за рехабилитацију и одмор, а поред ове бање, око острва Окањ и Острво, налазе се познати риболовни терени.

У околини Зрењанина, тачније код Ечке је позната Царска бара и заштићени резерват природе Стари Бегеј – Царска бара.

Царска бара је позната као једна од највећих орнитолошких станица у Европи, па је простор идеалан за фотосафари. На Царској бари пружа се могућност спортског риболова.

Упознај Зрењанин – град окружен рекама!

KragijevacКрагујевац – град у срцу Србије

Добродошли у Крагујевац

Крагујевац, центар Шумадије и Поморавља, налази се у самом срцу Србије, 140 км јужно од Београда, а име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас је мотив главног градског грба. Од 15. века Крагујевац се постепено развија и шири, а свој процват доживљава у периоду од 1818. до 1841. године када га је кнез Милош Обреновић прогласио престоницом Србије.

Данас, овај град представља место доброг провода и забаве, а поред бројних ресторана, кафеа, ноћних клубови и дискотека, може се поносити и богатом туристичком понудом сатканом од споменика историје и културе, али и од бројних манифестација. Од скоро, град је обогаћен за још једну туристичку атракцију, Акваријум “Крагујевац”, први јавни акваријум у Србији. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста.

Најзначајнији културно историјски споменици

Комплекс „Милошев венац“, Нова – Саборна црква и „Спомен парк 21. октобар”, Народни музеј, театар „Јоаким Вујић“, Народна библиотека „Вук Караџић“, Музеј „Стара тополивница“, Музеј „21. Октобар“, као и бројне галерије и ликовни салони.

Занимљиво је да Крагујевац са правом носи епитет „први у Србији“. Наиме, Крагујевац представља прву престоницу (1818) и место где су изграђени први суд (1820), прва гимназија (1833), први театар (1835), први лицеј-претеча београдског Универзитета (1838), прва електрична централа (1884), и место где су изливени први топови (1853).

Познате манифестације

Међународни џез фестивал, Међународни фестивал антиратне карикатуре, Међународни фестивал камерних хорова, ОКТОХ – фестивал камерне музике посвећен крагујевачком октобру, Интернационални фестивал хармонике, Фестивал професионалних позоришта „Јоакимфест“, Међународни луткарски фестивал „Златна искра“.

Најзначајније манифестације забавног и такмичарског карактера су: Дечији карневал, „Бајк шоу“- Сусрети моториста Србије, „Фића фест“, Међународна изложба паса ЦАЦИБ  и многе друге.

Излетишта у околини Крагујевца

Омиљено излетиште Крагујевчана је вештачко језеро које се налази у Шумарицама.

Топола – Опленац

Топола се налази 39 км северозападно од Крагујевца, на путу за Београд. У оближњем селу Вишевац код Раче родио се вођа Првог српског устанка Карађорђе, који је од Тополе направио политичко-административно седиште ослобођеног дела Србије. Споменичка целина обухвата остатке утврђења Карађорђевог града са кулом, црквом, конаком („Карадорђев двор“), у којем се налази историјски музеј, као и маузолеј династије Карађорђевић на Опленцу са црквом Св. Ђорђа, задужбином краља Петра И Карађорђевића. Карађорђе је између 1811. и 1813. године у Тополи саградио утврђен град са троспратним кулама и два конака, за своју породицу и госте, као и цркву Рођења Св. Богородице, која је, осим иконостаса, добила и зидно сликарство. Црква Св. Ђорђа на Опленцу пројектована је по нацртима архитекте Косте Јовановића. Основа јој је у облику слободног крста, са три полукружне апсиде којима се завршавају северни, источни и јужни крајеви крста и припратом. Петокуполна је, са четири куполе на крајевима крста и петом, већом, над њиховим пресеком. Црква је обложена белим мермером са оближњег Венчаца, док су бели стубови који носе главну куполу донети из Италије. Посебна пажња је посвећена западном прочељу на коме доминирају мозаички циклуси посвећени краљу Петру И, рад Паје Јовановића. Портали и прозори су украшени декоративном пластиком моравског стила. Од 1922. до 1927. године копиране су средњовековне фреске из шездесет српских цркава и израђени одговарајући нацрти за израду мозаика. Мозаици су од 1927. до 1932. године израђени у берлинској фирми Пул – Вагнер. Под је изведен од разнобојног полираног мермера. У јужној певници цркве је гробница Карађорђа, у северној краља Петра И, а у крипти осталих Карађорђевића. Петрова кућа која се налази наспрам цркве, саграђена је 1912. године. Првобитно је била намењена свештенику, а касније је служила као летњиковац краља Петра И. Некадашња стражара, на улазу на Опленац, је аутентично реконструисана зграда шумадијског стила. Виле краља Александра, краљице Марије и задужбински дом (сада хотел „Опленац“) такође се налазе у окружењу парка и винограда, брижљиво негованих од 1921. године.

ValjevoВаљево – град окружен планинама

Добродошли у Ваљево

Ваљево је град у западној Србији са свих страна овенчан обронцима планина Маљен, Повлен, Јабланик и Медведник. Најстарији трагови људског боравка на овом простору нађени су у Петничкој пећини, а Ваљево, као насеље, први пут се спомиње 1019. године, под називом Градац. Овај културни и административни центар Колубарског округа под историјску лупу пада за време Првог и Другог српског устанка. Погубљење кнежева Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина 1804. године у Ваљеву, било је непосредан повод за устанак у овом крају.

Данас, Ваљево је познато по бројним излетиштима, развијеном сеоском туризму, манастирима и другим чуварима српске историје, по шљивама, али и по малинама, расутим по околишу овог прелепог града. Такође, већ више од две деценије у Ваљеву се одржава Ваљево Јазз фест, познати и признати фестивал џез музике.

Најзначајнији културно историјски споменици

Тешњар (18. и 19. век), Улица Кнеза Милоша (19. и 20. век), Трг војводе Мишића, Трг Десанке Максимовић, Народни музеј Ваљево (1870), Муселимов конак (18. век), Кула Ненадовић (19. век), Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ (1868), Манастир Лелић, Манастир Ћелије (18. век), Манастир Пустиња (13. век), Манастир Јовања (15. век), Бебића Лука – етно село (19. век).

Познате манифестације

Светосавска трка (јануар), Златни опанак – фестивал фолклора (април), Јазз фест Ваљево (мај), Медјународни фестивал дечјег фолклора Ваљево (мај), Десанкини мајски разговори, Ваљево-Бранковина (мај), Дани малине, Бранковина (јун), Петровдански дани, Ваљевска Каменица (јул), Рели Повлен, Ваљевске планине (јул), Тешњарске вешери, Ваљево (август), Сабор фрулаша Србије, Лелић (август), Сајам шљива, Осечина (август), Дани гљива, Дивчибаре (октобар).

Излетишта у околини Ваљева

Најближе и најпосећеније излетиште Ваљеваца је Петница у којој се налази језеро Поцибрава погодно за риболов, као и модеран спортско-рекреативни центар са 4 отворена базена. Осим Петнице, у околини Ваљева налазе се и села Брезовице, Буковица, Дегурић, Кошиље, Миличиница, Подбукови, Причевић, Ставе, Суводање и Ваљевска Каменица. Река Градац са својим притокама представља једно од ваљевских чуда са излетиштима Ливадица, Плоче, Анатем Крива врба, и посебном атракцијом Савином воденицом, познатом по првом српском вампиру. Ту су и Дивчибаре, позната ваздушна бања на планини Маљен, и идеално место за одмор, рехабилитацију и рекреацију са традицијом од 100 година. Бранковина, постојбина чувене породице Ненадовића и познате песникиње Десанке Максимовић, као и бројни манастири око Ваљева су нешто што се никако не сме пропустити.

Sremski KarlovciСремски Карловци

Сремски Карловци леже на обронцима Фрушке Горе, 12 километара од Новог Сада. У Сремским Карловцима се налазе бројни споменици историје и културе. Старо градско језгро настало је као резултат развоја града током 18., 19. и почетком 20. века. Најстарији сачувани објекти потичу из прелаза 17. у 18. век у време турске доминације. Од 1713. године са премештањем седишта митрополије у Карловце, градитељску активност одликује динамичан развој, а градско језгро се организује око Трга Бранка Радичевића. Једна од најрепрезентативнијих грађевина у Сремским Карловцима је Патријаршијски двор, саграђен између 1892. и 1895. године, по пројекту познатог архитекте Владимира Николића. Уређена је по узору на градске палате са краја 19. века, са стилским одликама историцистичке архитектуре, са елементима ренесансе и барока. Декорацију капеле, иконостас, витраже и зидне слике израдио је Урош Предић до 1896. године. Градња Саборне црвке Св. Николе започета је 1758. године на иницијативу митрополита Павла Ненадовића, а завршена је 1762. године. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку и два висока барокна звоника на западу. Иконостас који представља врхунац уметничких остварења барокног сликарства у војвођанској уметности радили су Теодор Крачун и Јаков Орфелин. Капела мира подигнута је почетком 18. века на месту потписивања Карловачког мира (1699. године), једног од најзначајнијих догађаја европске историје који се догодио на овим просторима. Стара капела је претрпела више измена и рушења да би 1817. године, на истом месту, била саграђена нова капела која је сачувала свој изглед до данас. Као веза са догађајем који се овде одиграо добила је овални облик, као што је био и преговарачки сто и четири улаза за пролаз зараћених страна.

У близини Сремских Карловаца налази се Стражилово, где је гроб великог српског песника Бранка Радичевића.

Текст преузет са сајта: www.serbiatouristguide.com