Краљ Александар I Карађорђевић

ak2Краљ Александар Први (Цетиње 16. децембар 1888. – Марсељ 9. октобар 1934.), такође називан краљ Александар Ујединитељ, је био први краљ Краљевине Југославије (1929-1934), а пре тога је био краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар је био други син краља Петра I и кнегиње Зорке.

Након завођења шестојануарске диктатуре 1929. године и доношења октроисаног устава 1931. године, убијен је у Марсеју 1934. године од стране завереника.

Младост

Александар је рођен на Цетињу 16. децембра 1888, његов деда по мајци био је црногорски краљ Никола I Петровић, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду, по доласку краља Петра I на српски престо 1903. године.

Судбински преокрет у животу младог принца Александра наступио је 1909, када се његов старији брат, принц Ђорђе одрекао права наследства престола. Као престолонаследник, принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Турском.

Ратови

У Првом балканском рату 1912, престолонаследник Александар је као заповедник Прве армије водио победоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату битку на Брегалници. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустроугарске монархије. Поново нападнута 1915. од Немачке и Бугарске, Србија је подлегла у неравноправној борби. Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром I и престолонаследником Александром повукла преко Албаније на острво Крф, где је реорганизована. Када се краљ Петар I због болести повукао од владарских послова (24. јуна 1914. по новом календару), престолонаследник Александар је постао Регент. После опоравка и попуне српска војска је исте године однела велику победу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918, српска војска је извршила под врховном командом Регента Александра, са одличним командним кадром у који спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.

ak1Уједињење

После војничких дошли су и државнички успеси. Након одлука српске Народне скупштине и Народног Вијећа у Загребу, Регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, 1. децембра 1918. Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда. После смрти краља Петра I (16. августа 1921.), Регент Александар је постао Краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Петар, Томислав и Андреј.

Аграрна реформа

После Првог светског рата, аграрну реформу, којом би се укинули феудални и полуфеудални односи у пољопривреди и праведније расподелила земља, најавио је регент Александар у прокламацији од 6. јануара 1919. године: „Ја желим да се одмах приступи праведном решењу аграрног питања и да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, са правичном накнадом досадашњим власницима њеним“. Са Регентовом прокламацијим Влада Краљевине СХС је 27. фебруара 1919. године објавила претходне одредбе за припрему аграрне реформе којима су раскинути кметовске – чивчијски односи у Босни, Херцеговини, Старој Србији и Македонији, а у Далмацији колонатски односи. Поред укидања феудалног поседа, прописана је експропоријација великих поседа од преко 57,5 хектара. Предвиђено је да се ти поседи поделе државњанима Краљевине СХС који се баве обрађивањем земље, а земље уопште немају, или је немају у довољној мери. Аграрном реформом се желело уједначити пољопоривредни склоп новоуједињених покрајна са преткумановском Србијом, које једина није имала феудалне поседе на својој територији. Аграрну реформу пратила је колонизација, тј насељавање добровољаца и сиромашних грађана и занатлија који нису имали своје земље. Колонизацијом српског становништва ојачавао се гранични појас у Банату, Бачкој, Старој Србији и Македонији. Колонисти су добијали 5 хектара обрадиве земље, која је припадала старешини породице. Колонисти су били ослобођени плаћана пореза на три године, као и плаћана грађе из државних шума и плаћања провоза државном железницом. Домородац је имао иста права као и колониста тј. насељеник, с тим што им је одбијано оно што већ имају.

ak3Диктатура

На плану унутрашње политике, у Краљевини СХС дошло је до озбиљне државне кризе изазване заоштреним партијским и међунационалним односима. Непрестана полемика између владиних радикала и посланика опозиције предвођених ХСС-ом је довела до тога да године 1928. радикалски посланик Пуниша Рачић убије Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко ранио Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама. Нови вођа ХСС је постао Владко Мачек.

Краљ Александар је, користећи нереде изазване атентатом као повод, завео диктатуру 6. јануара 1929. године (позната као шестојануарска диктатура) и укинуо устав. Део посланика Хрватске странке права (Анте Павелић) одлази у иностранство и ствара усташку организацију. У Македонији јачају пробугарски елементи. Краљ је 3. октобра преименовао државу у Краљевина Југославија. Уместо наслеђених историјских покрајина, реорганизује државну управу стварајући девет бановина и град Београд. Пошто је Краљ проценио да су се политичке прилике у земљи смириле, прогласио је 1931. нови Устав (тзв. “Октроисани Устав”). Уверен да ће се државна криза трајно решити тек стварањем југословенске нације, Краљ Александар I је покушао да тај циљ оствари спровођењем политике тзв. “интегралног југословенства”, која се показала као неуспешна.

Атентат

У спољној политици, интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних уговора. Његовом заслугом створена је 1921. Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка). Савез са Француском склопљен је 1927, а 1934. образован је Балкански савез између Југославије, Румуније, Турске и Грчке.

Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, Краљ Александар I убијен је у Марсеју, 9. октобра 1934 од стране хрватских усташа и македонске ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске. Заједно са њим тада је убијен и француски министар спољних послова Луј Барту. Атентатор је био Владо Черноземски. Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен је у Задужбини Краља Петра I. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му назив Витешки Краљ Александар I Ујединитељ.

Преци Александра Првог Карађорђевића, три колена уназад

Александар Први Ујединитељ

Отац:
Петар Први Ослободилац

Деда (по оцу):
Александар Карађорђевић, кнез

Прадеда:
Ђорђе Петровић Карађорђе, Вожд Србије

Прабаба:
Јелена Јовановић

Баба (по оцу):
Персида Ненадовић, кнегиња

Прадеда:
Јеврем Ненадовић, војвода

Прабаба:
?

Мајка:
Зорка Петровић

Деда (по мајци):
Никола Први Петровић, кнез Црне Горе

Прадеда:
Мирко Петровић, Велики војвода Црне Горе

Прабаба:
?

Баба (по мајци):
Милица Петровић, кнегиња Црне Горе

Прадеда:
Петар Вукотић, војвода

Прабаба:
Јелена Војводић