Ноћни живот у Београду

Београд центар – СкадарлијаNocni zivot Beograd

Овај део Београда настао је у првој половини XIX века. Скадарска улица добила је име 1872. године, када је извршена и нумерација кућа у њој. Пре тогабила је позната као „Циганска четврт“, пошто су у њој од 1830. године Цигани формирали своје насеље. Крајем XIX и почетком XX века важила је за центар окупљања боемских кругова града. Овакву репутацију може да захвали највише гостима легендарне кафане „Дарданели“, који су се, након њеног рушења 1901. године,расули по осталим бројним кафанама у улици.

Сплавови у Београду

Сплавови су заштитни знак Београда и један од главних разлога због којих Београд важи за центар забаве на Балкану…. Посетите неки од београдских сплавова и уверите се зашто! Овде можете пронаћи списак најпознатијих и највећих сплавова на Сави и Дунаву, на којима је добар провод до зоре загарантован…

Кафићи и барови у Београду

Ако тражите место за почетак дуге луде ноћи или би само да се опустите и попијете кафу са друштвом на неком мирном месту у Београду, препоручујемо Вам да посетите неке од кафића у српској престоници – од фанцy места у „Силиконској долини“ (улица Страхинића Бана) на Дорћолу, преко великих отворених башти на Обилићевом венцу, до малих мирних цафеа у Његошевој улици на Врачару… Кафића и барова у Београду има толико да чак и скраћена листа одабраних места делује прилицно дугачко:

Гардијан: Београд престоница ноћног провода

Можда Београд није предиван источноевропски град попут Прага или Будимпеште, али је број један кад је реч о ноћним клубовима, оценио је новинар лондонског дневника „Гардијан“ (Гуардиан). Када се овоме дода успон два веома различита српска фестивала – рок и техно, EXIT у Новом Саду и сабор у Гучи, где на стотине циганских трубачких оркестара забавља 300.000 весељака, Београд је на радару западноевропских музичких фанова, наведено је у дневнику либералне уређивачке политике.

„Сваке ноћи овде ради дугачак низ клубова и организују се луде журке. Можете да плешете на старој тврђави и на сплавовима, у подрумима и коктел-баровима. А постоји и велики дијапазон музичких стилова уз које можете плесати: од одрпаних циганских свираца до шљаштећих накићених изводаца турбо-фолк музике, од једноличног техно трескања преко хеви метала и још много, много тога,“ пише у Гардијану. Лист истиче како у већини клубова који стичу популарност, најважније место заузимају међународни ди-џејеви па је „све већи број великих имена долазе у Београд, привучена брујањем града који воли да плеше“.

Гардијанов путописац је приметио да Београд избегава масовни туризам који је претворио Праг у „Дизниленд за одрасле“, али који ипак нуди пријатну мешавину архитектурних стилова, као и кафее, барове и ресторане.

Међутим, оно што Београд чини изузетним када је реч о ноћним клубовима, то су његове реке, мишљења је Гардијан.
„На неколико километара Саве и Дунава се простиру сплавови са кафеима, ресторанима и клубовима,“ приметио је новинар за кога је „најфасцинантније место које се назива Ада Циганлија.“

Даље се указује како су у Београду цене по баровима разликују, али су увек разумне у поређењу са онима у Великој Британији, „док је пушење и даље легално и популарно“.

Гардијан констатује и да је улаз у клубове често бесплатан, такси је релативно јефтин и нема много криминала, „а најбоље од свега је што су Срби изузетно пријатељски настројени.“
„Уколико Београд данас ишта гарантује, то је добра музика, добре цене и сјајна забава,“ закључује се у Гардијану.