Планине Србије

Планине, од којих су многе проглашене националним парком, са великим избором разноврсних смештајних могућности, биће ваша друга љубав у Србији, због своје изузетне лепоте и недирнуте чистоте. Зими и лети, по киши и сунцу, планине не доприносе само здрављу вашег тела, већ и вашег духа.

„Ефекат подмлађивања“, који се јавља код шетњи по чистом ваздуху на висинама изнад 1.400 м надморске висине, буди животни оптимизам.

На Копаонику, једној од највиших планина у Србији, са 44 км ски стаза и 20 ски лифтова, могу скијати и вешти скијаши и почетници. Лети, Копаоник постаје отворени спортски центар Србије, са различитим видовима разоноде током целог дана.
Златибор – планина златних борова, чека да са вама подели своју лековиту климу, језера и ливаде, скијашке терене и терене за клизање. У златиборском селу Сирогојно, открићете јединствен етнолошки парк, чувен по својим плетиљама које, већ генерацијама, преносе изворну вештину предења и плетења.

У близини Златибора, носталгично путовање старом парњачом, водиће вас дуж 13,5 км дугу пругу уз планину Шарган, кроз двадесетак тунела, преко многих вијадукта и мостова до Мокре горе, управо на време да уживате у призору свитања неупоредиве лепоте. У отвореном вагону присетићете се узбуђења свог првог путовања у животу.

Планина Тара, поред својих врхова, крашких пећина, кањона и брзака, крије и задивљујући кањон на реци Дрини. Откривање кањона из чамца остаће вам у незаборавном сећању.

Своју радозналост за разгледање природе из птичје перспективе моћићете да задовољите посетом планини Златар, Голији, Старој планини, Гочу, Брезовици и Дивчибарама. Све оне вам пружају могућност да неограничено уживате у пољанама, шумама, потоцима и рекама, богатим шумским плодовима, лековитим биљкама и рибама. Са мало среће можда ћете видети орла или јелена.

Са паром скија, бициклом, кошаркашком лоптом, паром тениских рекета, купаћим костимом или риболовачким штапом можете сами да осмислите још активнији однор. За оне жељне већих узбуђења, постоје многа ловишта у густим шумама, богатим различитом дивљачи.

Здравствени и естетски третмани, традиционална кухиња, традиционални занати и разноврсне смештајне могућности, од хотела са 4 звездице, до шумских колиба и омладинских домова, употпуниће ваше задовољство. Изванредан укус сира са Златара или Старе планине, златиборске пршуте или клековаче са Дивчибара, остаће вам у незаборавном сећању.

KopaonikКопаоник

Копаоник, највећи планински масив у Србији, пружа се правцем од северозапада ка југоистоку у дужини од око 80 км, досежући у средњем делу ширину од око 40 км. Највиши део на Копаонику је пространа површ Равни Копаоник, око које се диже Суво Рудиште са највишим врхом планине-Панчићев врх (2.017 м).

Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив „планина сунца“. Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама, тако да зимске температуре нису много ниске (средња годишња температура Равног Копаоника је 3,7ş Ц). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње.

Копаоник је добио име због рудних богатстава којима располаже и која су се овде од давнина копала. Вулканска атрактивност и пробоји врелих минералних растопа изазвали су промене на околним стенама и тако је настала „Копаоничка рудна област“ са âеликим бројем рудника, у којима су се копали гвожђе, олово и цинк.

Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Значајни ендеми и реликти на Копаонику су чуваркућа, копаоничка љубичица, Панчићева режуха, српски лан, Панчићев вијук, рунолист и др. Изузетну пажњу на подручју Копаоника заслужује богатство животињских врста, од којих се издвајају сури орао, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка, срна и друге.

Планину Копаоник нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж са густим четинарским шумама (смрча и јела) на вишим деловима и мешовитим буковим и храстовим шумама, по странама Копаоника, пашњаци, ливаде, као и истакнути планински врхови са којих се пружа поглед до Шар планине, Комова и Старе планине.

Копаоник преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и представља наш највећи и најпознатији скијашки центар. На простору Равног Копаоника налази се велики туристички центар, са бројним смештајним капацитетима, системом ски стаза и жичара и осталом туристичком инфраструктуром. Други туристички центар налази се код села Брзеће, на источној падини Копаоника.

Скијашки терени налазе се на надморској висини од 1.650 до 2.017 м и сврставају се у терене прве категорије. Туристички центар располаже мрежом од 22 жичаре, повезане у јединствен систем, 4 дечија лифта и опремљен је за све категорије скијаша. Укупна дужина жичара износи 17.222 м, док је дужина ски стаза 44 км. Капацитет система је 13.520 скијаша на сат. Гостима је на располагању 20 км стаза за нордијско скијање, а на локацији Црвене баре уређене и маркиране су стазе од 3, 5 и 10 км. Постоји могућност изнајмљивања ски опреме и ски сервиса, и као посебне атракције, моторних санки.

На Копаонику се организују пешачки излети (до извора Метође и Семетешког језера), излети планинским бициклом, школе кошарке, тениса, јахања, енглеског језика. Ту су и разноврсни програми за децу, програми за мршављење и стицање кондиције, а бројни спортски терени идеални су за припреме спротских екипа. Због велике разуђености рељефа Копаоник пружа идеалне услове за параглајдинг.

У непосредној близини Копаоника налазе се бање Јошаничка, Луковска, Куршумлијска (у самом подножју), односно нешто удаљеније су Врњачка, Матарушка и Сијаринска бања, са богатим термалним изворима. На самом Копаонику постоје минерални извори: извор нискорадиоактивне воде „Крчмар“ на висини од 1.700 м и „Марине воде“ (1.950 м).

Историјски значај копаоничке области као средишта српске средњовековне државе обележавају остаци утврђених градова на висовима у предгорју централног масива (Звечан, Козник, Маглич), рударских насеља (Стари трг, Ново брдо) и цркве и манастири (Градац, Павлица, Студеница, Жича, Сопоћани), задужбине српских владара, који се налазе у подножју копаоничког масива.

zlatiborЗлатибор

Пространа заталасана висораван Златибор налази се у југозападном делу Србије, на надморској висини од 700 до 1.500 м, 238 км од Београда. Највиши планински врхови су: Торник (1.496 м) и Чигота (1.422 м).

Захваљујући специфичној клими и карактеристичним ваздушним струјањима, континенталним и медитеранским, који се могу наћи само овде, хармоничном односу између пошумљених предела јела, бора и смрче и пространих ливада, прекривених живописним биљем, рекама и потоцима, незагађеном ваздуху, здравој и чистој води, великом броју сунчаних дана у години, срдачности домаћина, прелепим скијашким теренима, Златибор се развио у чувени летњи и зимски туристички центар, са најдужом туристичком традицијом међу планинама у Србији. За званични почетак туризма на Златибору сматра се долазак краља Александра Обреновића на Кулашевац 1893.године, када је крај и добио име – „Краљеве воде“.

Златибор је испресецан рекама (Црни Рзав, Велики Рзав, Сушица) и потоцима, који су богати разним врстама рибе: кленом, кркушом, пастрмком, младицом и липљаном. На Златибору постоје два вештачка језера. Веће језеро је у Рибници, на реци Црни Рзав. У самом центру туристичког насеља Златибор налази се мање језеро, направљено за туристичке потребе.

Окружено је пријатним стазама за шетање, клупицама за одмор гостију, који лети могу да се купају, сунчају, а зими да се клизају по залеђеној површини језера.

Златибор је познат као скијашки центар. Скијаши почетници и деца уживаће на благим падинама Обудовице (мањи ски лифт дужине 250 м), а бољи скијаши ће се одлучити за одлазак на Торник и неку од његових стаза. Спортски центар „Торник“ налази се на надморској висини од 1.110-1.490 м, 9 км од туристичког центра. Стазе, којих има четири (Чигота, Торник, Рибница, Змајевац), погодне су за такмичења у слалому, велеслалому и супервелеслалому. Повезују их три ски-лифта. У централном делу Златибора налазе се уређене стазе за смучарско трчање и биатлон, које се због своје прегледности и конфигурације терена, убрајају међу најлепше у Европи. Током целе године Златибор за припреме бирају многи врхунски спортски клубови, као и појединци, организују се кошаркашки кампови, школе параглајдинга, тениса, скијања, пливања…

Златибор је један од наших највећих центара конгресног туризма. Велики број конгреса семинара и симпозијума одржава се овде током целе године.

Један од најзаступљенијих видова туризма на Златибору свакако је рекреативни. На Златибору ћете често видети шетаче који се крећу неком од шетачких стаза (до Чиготе, кањона Рзава, Градине, Ока, Црног врха, Рибничког језера) или који на неки други начин истражују лепоте Златибора.

Медицинска истраживања су показала да је клима Златибора погодна за одржавање здравља и кондиције здравих људи, као и за лечење различитих плућних болести, анемије, мањих поремећаја срца и крвних судова, а нарочито поремећаја штитасте жлезде, који се лечи у Инситуту „Чигота“.

Музеј народног градитељства под отвореним небом „Старо село“ у Сирогојну враћа нас у XИX век. У њему је приказана типична златиборска окућница са свим њеним елементима. У програмима музеја посебна пажња се поклања очувању и оживљавању традиционалних заната. У радионицама музеја израђују се копије музејских експоната и приказују вештине грнчарског, качарског, тесарског, ткачког и других заната. Током целе године организују се ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и летње школе. Прилагођена музејском простору ту је и сцена са гледалиштем, а ту су продавница производа старих заната и музејских копија, биљна апотека. У једној од некадашњих кућа уређена је крчма, а неколико објеката намењено је за смештај туриста.

Divcibare narcisДивчибаре

Дивчибаре се налазе на планини Маљен, 37 км југоисточно од Ваљева, на надморској висини од 980 м. Као последица повољног географског положаја до Дивчибара допиру утицаји приморске климе, која се ту сусреће са карпатском и панонском, чиме се може објаснити повећано присуство јода у ваздуху. То погодује лечењу обољења плућа, анемије и обољења са неуровегетативним поремећајима. Дивчибаре имају благу климу, просечно 239 дана без ветра, 280 дана без падавина. Зиме обилују снегом, а просечна температуре ваздуха лети не прелази 22 степена Ц. Због тога су Дивчибаре проглашене климатским местом.
Блага клима, повољан географски положај, богат биљни и животињски свет, обиље извора и текућих вода сврставају Дивчибаре у најатрактивнија туристичка места у Србији, пођеднако привлачним и лети и зими. На Дивчибарама преовлађују четинари, а у самом центру уздижу се планински борови, који иначе нигде другде не расту на мање од 2.000 м надморске висине. Природни резервати на Дивчибарама су стара шума на Великој плечи, Вражји вир на реци Црна Каменица и кањон Црне Реке. Посебна атракција је 20 м висок водопад Скакало на реци Манастирици.

На Дивчибарама постоје терени за мале спортиве, тенис, мини голф, трим стаза и обележене стазе за шетњу. Школа јахања је отворена током целе године. Околне висове и благе падине снег годишње прекрива три до четири месеца.

Скијашима је на располагању неколико ски стаза. На северној падини Црног врха урађена је најдужа стаза (800 м), са жичаром чији је капацитет 700 скијаша на сат. Стаза је осветљена, па постоји могућност ноћног скијања. Код одмаралишта „Змај“, на Голупцу и на вису „Стражара“ налазе се три мање ски стазе, дужине до 300 м и капацитета 200 скијаша на сат. Дивчибарска котлина има одличне терене за трчање на скијама. У хотелима и одмаралиштима постоји могућност најма и сервиса ски опреме, а током зимске сезоне ради и школа скијања.

Током целе године на Дивчибарама се одржавају разноврсне туристичке, културне и спортске манифестације, као што су „Бели нарцис“, „Дани гљива“, Зимски фестивал дечије рекреације итд.

tara12Тара

Тара, једна од најлепших планина у Србији, налази се у западној Србији. Покривена је густим шумама прошараним пропланцима и ливадама са стеновитим литицама, јаругама и пећинама. Простире се на надморској висини од 1.000 до 1.200 м. Климатски услови погодују лечењу бронхијалне астме , хроничног бронхитиса, анемије и др. Туристима су на располагању уређене пешачке стазе (10 км), а за спортисте и рекреативце ту је трим стаза (1,6 км), фудбалски терен, отворени терени за мале спортове и други садржаји.
У зимском периоду гости могу да скијају на ски стазама које се налазе непосредно уз хотел »Бели бор«, на надморској висини од 1.000 м. Ту су и два ски лифта, и то један за децу и почетнике дужине 150 м и други за скијаше рекреативце, дужине 450 м.

Национални парк Тара простире се на површини од 19.750 хектара. Тару одликује разноврстан биљни свет, међу којим се истиче Панчићева оморика, која се једино овде може наћи. Разноликост станишта и очуваност вегетације омогућили су опстанак многобројним животињским врстама, као што су мрки медвед, дивокоза, велики тетреб, сури орао и други.

Шуме, кањони и обале река чувају трагове праисторијске, античке, римске и византијске културе. Манастир Рача из 13. века, некрополе стећка у Перућцу и Растишту део су српске средњовековне баштине. Јединствену народну уметност представљају динарске брвнаре, које се простиру поред обала Дрине.

Дрина са језером код Перућца обилује свим врстама рибе, нарочито трофејним примерцима младице и сома. У летњој сезони туристима су на располагању уређене плаже на језеру, чамци за излете и отворени базени.

Vlasina1Власина

Власинска површ је простор који се налази на југоистоку Србије и обухвата Власинско језеро и планине Чемерник и Бесна кобила. Налази се на надморској висини од 1.265 м. Власина је од Београда удаљена 320 км, а од Сурдулице 20 км.
Повољни климатски услови (умерено топла лета и хладне, снежне зиме), изузетна природна лепота и близина међународних путева пружају велике могућности за боравак туриста, спортиста и рекреативаца, и лети и зими.
Власинско језеро лежи на 1.230 м надморске висине, површина му је 16 км2 и окружено је планинама заобљених врхова и благо нагнутим падинама, погодним за скијаше такмичаре и рекреативце. Снежни покривач на Власини се задржава од почетка до краја марта.

Sjenica PesterСјеница – Пештер

Сјеница се налази у котлини Грабовичке реке, на пространој Пештерској висоравни (900-1.200 м), која је окружена венцима крашких планина (Јадовник, Златар, Озрен, Гиљева, Жиландар и Голија).Смештена је на путном правцу Нови Пазар-Пријепоље, а до Сјенице се може доћи и путним правцем од Пожеге , преко Голије, односно Ивањице и Кушића. Сјеница је једно од највиших места у Југославији, налази се на 1.030 м надморске висине.

Пештерску висораван и околне планине карактеришу шумско-травни пејзажи, специфични крашки облици рељефа, извори хладне воде, свеж ваздух, богатство дивљачи. Захваљујући пространим пашњацима на Пештерској висоравни развијено је сточарство, а чувени сјенички сир, млеко, пршута и јагњад познати су широм земље.

Пештер красе четири бистре реке (Увац, Вапа, Јабланица и Грабовица), које формирају прелепо језеро. Кристално чисте реке и језеро богати су рибом (поточна пастрмка, младица, скобаљ, клен). На самом извору реке Вапа налази се рибњак калифорнијске пастрмке.

Конфигурација терена, идеална надморска висина и обиље озона погодују развоју здравствено-рекреативног туризма, као и припремама спортских клубова. Туристи могу да посете оближње Тубичку и Ушаћку пећину, а бројне шуме богате су високом и ниском дивљачи.

Омиљено излетиште Сјеничана су Борићи, место удаљено 1,5 км од Сјенице, окружено четинарском шумом. Хотел „Бор“ нуди удобан смештај, домаће специјалитете, а зими је гостима на располагању ски стаза, са ски лифтом дужине 300 м. У околини Сјенице на локацији Бабињача налази се уређена стаза за скијашко трчање, а такмичари ски клуба из Сјенице су најуспешнији скијаши тркачи у нашој земљи.

specijalna-bolnica-za-rehabilitaciju-zlatarЗлатар

Планина Златар (највиши врх Голо брдо 1.627 м), налази се између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. У имену планине Златар сажета су сва њена својства: мирисне ливаде и бистра језера окружена оморикама и брезама, спој медитеранске и планинске климе, максималан број сунчаних дана, благотворни ваздух обогаћен терпентином и озоном, бескрајни видици…

Планина Златар по морфологији, клими и биљном покривачу односно аутентичној природи, сврстава се у значајне туристичке регије, у којој се могу развијати спортско-рекреативни, излетнички, здравствено-лечилишни, ловни, конгресни, екскурзивни и туризам на селу.

На Златару се налазе хотел „Панорама“ и „Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења и артеријског крвног притиска“. У зимском периоду гостима је на располагању ски-стаза дужине 800 м, са ски-лифтом дужине 420 м, који се налази 200 м од хотела „Панорама“. Постоји могућност изнајмљивања ски опреме.

Недалеко од планине Златар може се посетити кањон реке Увац, насељен реликтном птичијом врстом на Балкану – Белоглави суп. Овај природни резерват, као еколошко подручје због интересантности пејзажа, бистре воде богате рибом и могућности сплаварења и фото-туризма привлачи пажњу многим туристима. Три вештачка језера Златарско, Сјеничко и Радоињско, као и манастири Милешева и Бања, цркве брвнаре у Кућанима и Радијевићима употпуњују туристичку понуду планине Златар.

stara_planina6-pirotСтара Планина

Стара планина је највећа и најлепша планина у источној Србији. Удаљена је 330 км од Београда, 70 км од Ниша и 50 км од Књажевца и Пирота. Највиши врх је Миџор (2.169 м).

Природнĺ карактеристике Старе планине погодне су за развој зимских спортова, планинарење, летење змајем и параглајдером, риболов, сакупљање лековитог и ароматичног биља, гљива и др.

Бабин зуб је један од врхова Старе планине и налази се на 1.780 м надморске висине. По овом врху је добио назив и хотел у чијој близини су ски стазе погодне за рекреативно скијање и санкање и беби-лифт, дужине 250 м.

Планирано је да се на Старој планини изгради велики Туристички центар „Бабин зуб“, са алпским скијалиштима капацитета 14.000 скијаша, 40 км жичара, 100 км ски стаза и смештајним капацитетом од преко 8.000 лежаја.

Текст преузет са сајта: www.brendovisrbije.com