Реке и Језера Србије

Реке Србије су живот Србије

morava3Морава: Линија живота Србије

Иза Римљана, уз многе трагове присуства на нашем простору, остала су и латинска имена: Велику Мораву звали су Маргус, Западну – Бронгус, а Јужну – Ангрус.

Док је људи нису припитомили, исправили њене многобројне меандре, Велика Морава била је хировита, непредвидива и опасна. Гризла је сопствене обале. Откидала њиве. Гутала поља и баште. Плавила села. После поплава 1963. и 1965. године, почињу радови на спречавању њеног даљег изливања. Пресецањем кривина, окука и завоја, најдужа српска река са некадашњих 245 километара од споја Јужне и Западне Мораве код Сталаћа до ушћа у Дунав – коме дарује просечно 230 метара кубних у секунди – скраћена је на садашњих 185 километара. Ова два крака реке, такође „регулисана“ због честих преливања корита, пристижу из два краја Србије: Јужној Морави (246 км) код Бујановца дају живот Биначка Морава и Прешевска Моравица, а 36 километара краћу Западну Мораву у близини Пожеге граде Голијска Моравица и Ђетиња. Слив Мораве одликује врло велико колебање протока воде. С пролећа, најчешће у априлу, за време највишег водостаја Великом Моравом протиче и до сто пута више воде него при најнижим водостајима, а на Јужној Морави колебање је још веће. Главне притоке Мораве су Белица, Лепеница и Јасеница с леве стране и Црница, Раваница и Ресава са десне. Све оне заједно припадају црноморском сливу. Велика Морава данас је пловна само три километра при ушћу па као сан звучи заметнута идеја о изградњи Моравско-Вардарског канала дугог 650 километара – 375 км моравском трасом и 275 км вардарском
– зачета у XИX веку, који би повезао Србију и подунавске земље са Егејским морем. Око Мораве се свило плодно, густо насељено Поморавље: упрели се воћњаци и виногради, ливаде и пашњаци, оранице и шуме. Речна долина у којој се сусрећу источни, централни и западни део земље. Цариградски друм који овуда пролази, као вековна саобраћајна веза Европе и Азије, један је од најважнијих западно-средњоевропских путних праваца ка југоистоку. Војни пут, Виа милитарис, моћна џада опскрбљена многим утврђењима и одмориштима, поплочана тридесетих година првог века са запада на исток, био је на истој линији главна балканска магистрала у Римском, а касније и у Византијском и Отоманском царству. Иза Римљана, чијих је шеснаест царева рођено на територији данашње Србије, уз градитељске и многе друге трагове присуства на нашем простору, остало је и латинско име ове реке: Велику Мораву назвали су Маргус, Западну – Бронгус, а Јужну – Ангрус. Средњовековна Србија оставила нам је Моравску школу, јединствени стил у српској уметности који обухвата период од седамдесетих година XИВ века до пада Деспотовине 1459. године.

Морава протиче кроз дванаест општина и покрај десетак градова. Дуж обале се у ток реке цеди на десетине депонија, струја носи свакојаки отпад – из канализација, кланица, болница и тихо нарасле, слабо контролисане, „примитивне“ индустрије. Нелегалне шљункаре немилосрдно подривају дно, дубе у њему кратере „идеалне“ за одлагање смећа. Сељаци се ослобађају отпада из својих штала. Сви као да трче на обалу само да се реше сопственог ђубрета. Непримерене људске активности потискују живи свет. Да ли ће жеља за профитом, која се на обалама Мораве изметнула у опсесију и страст, осакатити суштину реке? Хоће ли риболовци из ње ускоро вадити само старе ципеле? Река се, међутим, неким чудом сама брани од човека. У врбацима, багремарима и топољацима дуж читавог тока цвркуће више од сто врста птица, а моравски вирови и поред свег немара – нису „празни“.

Риболовци се и даље „боре“ са карашем, буцовом, шараном, мреном, смуђем, штуком, сомом па и скобаљем и кленом, што охрабрује и даје наду да живи свет у дубинама још има снаге. О овој реци – симболу Србије најбоље говоре њена деца, родом из Старог Села код Велике Плане. Дечко са Мораве, београдски грађевински инжењер Бранко Митић, каже да је Морава мртва, да на њој нема саобраћаја, самим тим ни комуникације између две обале, и да због тога ова мутна српска вода не спаја, већ раздваја људе. Скелеџије одавно не превозе намернике, а утихнуле су и воденице које су некада биле место рада, окупљања и живе речи. Не граде се ни нови мостови, па је сељак Моравац принуђен да пређе и по двадесетак километара до дела сопственог имања на другој страни. Морава је, каже Бранко, непропусна граница, отрована вода, мртваја! „Морава је наша мора!“, тврди он. Друго дете ове највеће наше реке, пнеумофтизиолог и књижевник Љубиша Јовановић, не мисли као његов кум Бранко. Упознао сам га пре двадесет две године када сам – ја, дунавски човек – дошао у његов дом у Великој Плани да му саопштим да ћемо његова лепа ћерка и ја убудуће живети заједно. Обојица саздани од своје воде – он од моравске, ја од дунавске – лако смо се разумели, погледом: вода се у нама препознала. Као што Морава с лакоћом хрли у Дунав код Смедерева. Лекарева лепа кћи је и данас моја жена. Наша вода и даље тече, у нашем сину – нашем ушћу. За Љубишу Јовановића Морава је линија живота, жила куцавица, златна жица Србије. Око ње се окупио народ. Формирала држава.

„Морава је и лековита. Пророчица. У њој су се купали и заветовали српски ратници пре поласка у бој“, каже. Овом писцу мало је једна плаховита Морава. Он има и сопствену, „небеску“ имењакињу што тече бурним времетоком. У Љубишиним „моравоказима“ све пршти од збивања: буја флора и фауна, боре се змајеви и виле суђенице. Морава је сцена свих збивања, она је главни лик маштовитог света и пишчева непресушна инспирација. Морава је сам живот. А пред нама, данашњима, кључно је питање: која ће Морава превагнути? Бранкова или Љубишина? Реална или надреална? Стварна или измаштана? Хоћемо ли помоћи овој реци да настави – чистија, здравија и лепша него што сада јесте – да струји овоземаљским времетоком. И на крају оно пресудно: хоће ли Морава бити наша мора, или линија живота Србије?

ibar 1Ибар – Весели спуст

У свом току од средњовековног града Маглича до Краљева, на траси дугачкој 25 километара, дотад мирни Ибар као да се разгоропади. Букови и брзаци, које повремено смењују равничарска равнодушност, одавно су били прави изазов за све истинске љубитеље сплаварења на брзим водама све до 1990, када је организована прва турстичко-спортска манифестација под називом »весели спуст« која се од тада традиционално одржава сваке последње недеље у јуну. На том првом скупу једва се окупило око 150 људи са 20 најразличитијих пловила а данас не дође мање од 10000 домаћих и страних учесника. Кампери у подножје Маглича стижу неколико дана раније да се у овом несвакидашњем окружењу природе и историје лепо проведу и уживају организујући журке под звезданим небом.

Истовременом се у Краљеву одржавају концерти и различити спортско-рекреативни сусрети али су сви нестрпљиви у ишчекивању недеље када креће спуст, тада Иброз заплови хиљаде свим и свачим украшени чамци и најразличитијих пловила са веселим посадама. На обалама се истовремено окупљају гомиле људи уз веселе поздраве онима на води. Ту су, наравно и неизбежни трубачи. Сплаварење Ибром се на краткок прекида у Матарушкој бањи где се за учеснике ове у истину веселе регате традиционално припрема пасуљ. Многи чамци и сплавови остају овде усидрени а само они најупорнији своје једнодневно путовање на води завршавају у Краљеву где се всеље наставља до дубоко у ноћ, а приче препричавају до селдећег »спуста«.

taraТара- Дивља лепотица

Тара једна д најлепших планина Србије покривена је густим четинарским и листопадним шумама, прошарана пропланцима и ливадама са чијих стеновитих литица пуца очаравајући поглед на зелену као змија вијугаву линију реке Дрине. Још 1981 ово подручје од близу 19750 хектара, проглашена је националним парком, а све зарад очувања ретких биљних и животињских врста.Посебност ове дивље лепотице свакако је Панчићева оморика, ендемо-реликтна врста која је само овде успела да проживи све мене од леденог доба. Ово вретенасто витко дрво расте до 50м искључиво на врло стеновитим и сиромашним теренима и мада је откривено још 1875. и даље изазива занимање светске науке. Климатски услови погодују лечењу најразличитијих болести али омогућавају и активан одмор од скијања уређеним стазама и шетњи,до лова на вукове,дивокозе и срндаће, те риболова на трофејне примерке младице на Дрини. Језеро Перућац права је благодет за све вољне да део одмора проведу без сувишне одеће.

drina_kanjon1Дрина – Зеленооки граничар

Дрина је моћна и зелена,једна од наших најлепших река у давна времена звала се Дринос али је народ-по боји воде-наденуо име Зеленика или Зеленка. Вековима је била граница, Лимес, између Западног и Источног римског царства кроз историју и раздвајала је римокатолички од православног простора, а данас дели исти народ. Настаје настајањем река Таре и Пиве и траје 346 километара све горе до Саве пробијајући се кроз кањоне и клисуре. Разлика у надморској висини између изворишта и ушћа је 358 метара а местимично је онако брза и плаховита, укроћена вештачким језерима односно бранама изграђеним и за потребе хидроелектране. Ипак и даље се неда мада уме да се притаји шуњајући се многим долинама њене воде прави су изазов за бројне риболовце посебно они који рибе варакају на мушницу а младице су махом капитални примерци. На њеном току можете видети белоглавог супа, јелене, зечеве, па и вукове. Уз кањон  Трешњице, њене притоке, налазе се стамени планински врхови изнад 1000 метара. Својим карактеристикама привлачи заљубљенике у екстремне спортове у природи. Дивља снага Дрине и лепота Дринских кањона нуде најлепше искуство и својеврсну атракцију, сплаварење Дрином.

dunavДунав – река која спаја исток и запад

Дунав је други по дужини пловни пут у Европи. Јединствено наутичко и авантуристичко искуство, нова сазнања, истраживачка искушења и различити облици забаве у еколошки очуваном окружењу, неодољив су изазов за све људе радозналог духа и отвореног срца.

Тиса – панонска принцеза

Тиса је бистра и брза река која има светски феномен – Тиски цвет или Палингениа лонгицауда. Само у првим данима јуна и то свега два дана, могуће је уживати у једној од најлепших природних појава на свету. Над површином реке лете хиљаде жутих инсеката, занесени љубавним жаром дочаравајући настанак света. Током три године Тиски цвет живи на дну реке, а само током неколико сати можете присуствовати есенцији маште природе уобличене у љубави тих нежних створења.
Канал Дунав-Тиса-Дунав – „крвоток панонске равнице“

-Tisa

Дунав-тиса-Дунав је јединствени систем канала идеалан за туризам, лов и риболов. Укупна дужина канала је 929 километара. Могућа пловидба каналом је 664 километара. Од 45 општина у Војводини чак 41 је на рекама, те је посебна атракција обилазак Војводине дуж пловних канала.

Језера у Србији

Сребрно, Палићко, Лудашко, Власинско, Белоцркванска

hotel_srebrno_jezeroСребрно језеро – српско море

Због карактеристика и лепоте га зову српско море. Једно је од најчистијих и најбистријих у земљи. Уредјене лепе плаже и могућност за многобројне спортове на води, уз мало маште делују морски. Језеро је дугачко 14 км, ширине 300 метара. Од 2001. године се одржава и национално првенство у скијању на води. Кајакаши, кајтсурфери и виндсурфери долазе годинама. Мотонаутика је забрањена на срећу свих љубитеља природе те је језеро сачувано од загађења. Језеро је рај за риболовце и богато је толстолобиком, смуђем, шараном, црвенперком, девериком, бабушком…Могућ је лов на пернату дивљач.
Кампинг је на језеру одавно традиција. Хладовина багремове шуме и добра клима чине боравак незаборавним. Могући су излети до Голубачког града, манастира Нимник и Тумане, а може се и до суседне Румуније отићи бродом. Познате манифестације на Сребрном језеру су Алске вечери у справљњу рибље чорбе, Дани цвећа, Пасуљијада,…

Палићко језеро – најлепше језеро у Војводини

Од архитектуре на Палићком језеру застаје дах. Архитектонски стил је бел епок из времена кад је језеро била монденска бања за све богате Европљане.

Palicko jezero

У склопу комплекса налазе се уредјене стазе за шетњу, ЗОО врт, добри хотели и ресторани где ћете бити у прилици да пробате традиционалну кухињи са јаким утицајем мадјарске кухиње. Од активности на језеру можете уживати у јахању, једрењу, бициклизму и вожњом кочијама кроз стогодишњу шуму

Ludasko jezeroЛудашко језеро – специјални резерват природе

Лудаш, по величини друго највеће језеро Северне Бачке. Дужине је око 6 км, а површине 387 ха. Језеро је станица великог броја птица, медју којима се издвајају ридја и жута чапља, букавац, барски петлован, мали барски петлић, водомар, модровољка…Од дивљачи можете видети зеца, срну, дивљу свињу и видру.

Око језера постоје објекти од посебне културно историјске и археолошке вредности. Можете обилазити традиционалне куће, салаше, локалне манифестације, пити вина са песка или уживати у традиционалним специјалитетима. Језеро је окружено насељима Хајдуково, Ноша, Лудаш и Шупљак а налази се 12 км источно од Суботице и на 7 км удаљености од пута Е-75, према Хоргошу.

Власинско језеро- парк природе

Vlasinsko-Jezero-pecanjeВласински зелени ћилим мами својим ливадама, пашњацима и шумама, које негују разноврстан биљни и животињски свет. Биљни свет овог подручја карактеришу ретке и угрожене врсте као што су росуља и маљава бреза. Овде се могу видети и ретке врсте птица као сива чапља, ћубаста пловка и друге. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варедник. Природне лепоте, благонаклони утицај климе и тишина планинске природе чине ово место идеалним за боравак у различитим периодима године.

Подручје Власинског језера одликује се и значајним културним споменицима и етнографским вредностима, као што су манастир у Паљи, цркве у Божици, Клисури и Црној трави, и Кула у Клисури.

Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30км од долине Јужне Мораве ка западу и од југословенско-бугарске границе ка југу.Налазећи се на 1213 м надморске висине и простирући се на површини од 16 км2 највеће је и највише вештачко језеро у Србији.

Белоцркванска Језера – седам језера лепотица

Чиста и бистра вода 7 језера. Језера су настала вађењем шљунка са дна Панонског мора. Налазе се Недалеко од Беле Цркве у југоисточном делу Војводине. Језера са околином су веома погодна за рекреацију и излете.

Најпознатије је градско језеро, које располаже плажама, ватерполо игралиштем, скакаоницама, и аутокампом. За љубитеље риболова је ово прави изазов, јер је богато рибом: амур, смудј, шаран, сом….Дођите на пецање и пливање!

Рафтинг Србија » Рафтинг/сплаварење инфо

Шта је рафтинг/сплаварење заправо?

Рафтинг је изазовна рекреациона активност – спорт. Најбитнија опрема за уживање рафтинга је чамац односно било које друго пловило. Развој рафтинга као спорта датира од средине 1970 – тих година.

Rafting splavarenje

Професионални рафтинг

Рафтинг је спорт који се састоји у такмичењу тимова у професионалним такмичарским чамцима са 4 до 6 чланова, а такмичи се у 3 дисциплине: слалому, спринту и спусту. Практикује се на рекама треће класе (према међународној класификацији).
Рафтинг је адреналински спорт и као такав може бити опасан уколико се не поштују прописана правила и не поседује одговарајућа, такође прописана опрема.

Рафтинг (енг. Рафтинг) се на енглеском језику може превести као „сплаварење дивљим водама“ у српском језику да би се термину сплаварење додао елеменат надметања, такмичења. Сплаварење у српском језику се односи на транспорт дрвене грађе рекама Таром и Дрином из ранијих времена.

Текст преузет са сајта: www.serbiatouristguide.com