Афирмација такмичарског духа

Такмичарски дух се стиче у најранијој младости

Млађа деца креативније мисле

Човек је биће са најразвијенијим такмичарским инстинктом на Земљи. Захваљујући том толико наглашеном инстинкту, човек је постао најдоминантнија животиња на нашој планети. Амерички научници сматрају да је ова способност најуочљивија код мале деце која за родитељску пажњу морају да се надмећу са старијом браћом или сестрама.

Сви велики креативни мислиоци, попут Дарвина, Гандија, Мартина Лутера Кинга, Флоранс Најтингејл и Томаса Џеферсона имали су нешто заједничко: сви су они имали старију браћу и сестре. Пошто су анализирали понашање више од 120.000 људи, научници су дошли до закључка да се такмичарски дух стиче у најранијој младости.

olimpijske.igre.logo.600.400Он настаје из дететове жеље да се избори за пажњу родитеља, али наставља да се развија током читавог живота. Научници, чак, верују да је тај инстинкт толико развијен да се манифестује још пре дететовог рођења.

Пред крај трудноће, мајчино тело је спремно за порођај. Тада долази до смањења крвног притиска како би се смањило снабдевање бебе храном. Беба, међутим, жели да се што дуже безбедно развија у мајчиној утроби и она изазива повећање крвног притиска и нормалан проток хранљивих састојака који су јој неопходни. У појединим случајевима ова борба је толико драматична да може угрозити живот мајке.

Ко су особе са наглашеним такмичарским инстинктом?

Током живота човек стиче способност да доноси брзе закључке о такмичарском духу особа око себе. Понекад се то мишљење заснива искључиво на физичким особинама других људи.

Наглашену линију браде и јако изражену виличну кост многи тумаче као основне карактеристике јаког противника. Ово уверење потврђују и резултати студије коју су амерички научници спровели у војној академији Вест Поинт.

Наиме они су открили да је већина кадета, који су касније понели највише војне чинове, имала управо ове физичке особине. И заиста, црте лица које говоре о чврстини карактера нису никаква случајност. Научно је доказано да су јаке обрве и снажна вилица знак повишеног нивоа тестостерона који се повезују са бољом физичком спремношћу.

Поред јаког такмичарског духа, код човека је веома развијен и страх од неуспеха који га током читавог живота приморава да још више ризикује и улази у све озбиљнија надметања.

Ж. Д.

Циљ

Поставимо себи за циљ да достигнемо Врх велике планине, са белоснежном капом! Спремимо се за пут и крећимо се ка том белоснежном Врху, рачунајмо на то да морамо залазити у шуме, спотицати се по пукотинама, пентрати се по стенама и стрмим падинама! И када нам се изгуби из вида белоснежни Врх, имајмо га у својој свести као циљ, тежимо му упорно и истрајно! Рачунајмо на то да морамо напред да се крећемо сами, свако својим индивидуалним путем Ево нам Пута, крећимо се, будимо одважни, не заустављајмо се у свом развоју! Напред!

Спољашњу свест, која нас везује за материју и свет илузија, која је као некакав терен на којем се сукобљавају наше особине ,спољашњом свешћу ми региструјемо свет око себе, у њој се јасно формирају мисли, идеје, одлуке… Некад су те мисли, идеје, одлуке рефлекс наше унутрашње свести, некад су рефлекс ега.

ОПРЕДЕЉЕНОСТ ЗА ДОСТИЗАЊЕ ВРХА СВЕСТИ ЗНАЧИ НАШУ ТЕЖЊУ ВРХУНЦУ РАЗВИЈЕНОСТИ НАШЕ СВЕСТИ, врхунцу који ми можемо постићи, дакле без присенка ега, као што је сада случај код многих који имају и развијенију свест.

Учењу дају Истину максимално поједностављену, као што се на једном месту каже – тако да она буде схватљива чак детету. И ако нам је нешто компликовано – то је зато што не можемо да са свешћу детета приступамо њему, тј. не можемо да заобиђемо свој интелект и его који мисли да све већ зна, и да све већ боље зна.

У ОВОМ УЧЕЊУ ТЕЖИШТЕ СЕ ПОМЕРА, од сложених тумачења, чија се сврха и исцрпљује у тумачењу, КА ШТО ЈЕДНОСТАВНИЈЕМ ОТКРИВАЊУ ИСПРАВНОГ ПРАВЦА, помоћу којег МИ САМИ ТРЕБА ДА НАЂЕМО оне инструменте, методику и праксу, који нама самима највише одговарају.

Важно је да имамо добар компас, или са било којим другим квалитетним учењем, тако да у одабраном смеру не лутамо.