09.10.1934 извршен атентат на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју

karadjordjevic01ras_origУ јесен 1934. године Карађорђев праунук, краљ Југославије, Александар I Карађорђевић, имао је пуних 46 година и 20 година владарског стажа (од 1914. као престолонаследник, од 1918. као регент и од 1921. године као краљ.

Као престолонаследник и врховни командант Српске војске у Првом свjетском рату стекао је углед доброг ратника и надареног војсковође. Као побjедник у рату суочио се у миру са тешко премостивим проблемима. Новостворена државна заједница из 1918. године (до 1929. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, после Краљевина Југославија), била је земља великих разлика и супротности – националних, вjерских, политичких, економских, класних и културних, што је била последица вишевjековних историјских околности, прије свега посебности развоја, али и утицаја страних фактора.

Чврсто опредељен за очување јединствене државе, Александар је имао много противника, па је због политичког безизлаза, из кога грађанске странке нијесу имале решење, у периоду од 1929. до 1931. спроводио диктатуру.

Атентат у Марсељу на краља Александра I Карађорђевића се одиграо у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посете Француској, у Марсељу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута.

Атентатор, Владо Черноземски, припадник Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), пуцао је у краља Александра са четири метка, а једним је лакше ранио француског министра иностраних послова, Луја Бартуа, који је услед неадекватне медицинске помоћи искрварио и умро.

Око атентата су сарађивали усташе и ВМРО, који нијесу жељели да Хрвати и Македонци (који су сматрани Бугарима живе у краљевини Југославији него у независним државама, Македонији и Хрватској.

У сам чин атентата су биле умјешане и поједине стране силе, у првом реду Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији, односно њеној јадранској обали.

Atentat-na-Kralja-AleksandraУбиству Александра I Карађорђевића је претходило неколико неуспјелих атентата.

1916. године у Солуну је покушан атентат на регента Александра I Карађорђевића, због чега је Драгутин Димитријевић Апис осуђен и погубљен.

Након усвајања Видовданског устава 1921. године, комунисти су организовали неуспешан атентат на краља Александра I Карађорђевића.

17. децембра 1933. године Петар Ореб и Иван Херничић, припадници усташког покрета, покушавају да убију краља Александра приликом његове посјете Загребу, што је успјешно спријечила југословенска полиција, ухапсивши атентаторе.

Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човјек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвијећа. На француском је викнуо:„Живео краљ!“.

Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвијећа и из пиштоља испалио више хитаца у правцу краља.

Пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, са коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалили неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.

Краљ Александар сахрањен је 18. октобра на Опленцу у задужбини његовог оца Петра I Карађорђевића.

Извор: http://www.in4s.net/

 

Коментар: Никола Зец

Upozorenje Spalajkovića Upravnik dvora pukovnik Pavlović, koji je bio na iskrcavanju pored Kralja, zgranuo se: „Kakav je to bio haos, prava gungula!“ Kralj je jedva prišao Partu, francuskom ministru spoljnih poslova, koji ga je prvi pozdravio dobrodošlicom. Jedva se mogao čuti od orkestra koji je intonirao himne. Aleksandar mu je veoma kratko odgovorio, s osmehom, bled. Kralj je trebalo da se pozdravi i sa delegacijom francuskih boraca sa Solunskog fronta, ali se uz njega našao poslanik u Parizu Miroslav Spalajković koji mu je usplahiren rekao: „Veličanstvo, Veličanstvo… treba promeniti maršutu…“ Spalajković je širio ruke, molio Kralja da mimo utvrđenog protokola krenu desno, a ne levo gde su ga očekivali atentatori. Aleksandar je i njemu rekao ono što je govorio na „Dubrovniku“: „Program se mora izvršiti“. Čak ga je odgurnuo rukom da bi prišao nekoj od delegacija koje su se probijale prema njemu. Maršal dvora general Dimitrijević je povisio glas i, mada se govorilo isključivo francuski, na našem jeziku rekao: „Vaše veličanstvo, ovuda, po protokolu, ovuda…“ Opis iskrcavanja završavamo rečima akademika Volkova: „To je bila prva zvanična poseta kralja Aleksandra Francuskoj pa su obe strane htele da to bude što svečanije.“ I ovaj Volkovljev navod je netačan. Kako su to obe strane želele da doček bude što svečaniji kod jednog suverena, vladaoca-kralja najveće države na Balkanskom poluostrvu, dočekuje jedan od 23 francuska 46 ministra. Gde su predsednici: Republike, Vlade, Parlamenta, Senata, Vrhovnog vojnog saveta? Inače, kad je Francuzima na to stavljena primedba odgovorili su da je ovo što se dešava u Marseju samo „susret“, a ne i doček, koji će biti u Parizu, a po diplomatskom protokolu „susret“ se ne pravi kad gost stupa na tle domaćina, nego kad se sretnu na neutralnom terenu.

http://www.youtube.com/watch?v=TIg1bhCEtJU