ЕМИР КУСТУРИЦА: СЕВЕР, ЈУГ, ИСТОК, ЗАПАД

Интервју-Емира-Кустурице-за-Нови-Стандард-Север-југ-исток-западГде смо ми у светској причи? Тешко питање. Најчешће мењамо стране света да би нам било потаман. Уби нас фукара. Духовна и материјална. Кнез Михајлову у Београду није направио гољо, него богати трговци, Требиње је настало управо као израз богатства, мостарске магазе нису пунили клошари. Где год погледаш, пре или касније, надвлада фукара.

 Све што је краљ Александар направио остало је да сведочи како је ова моја теза о фукари тачна. Друг Тито се после Другог светског рата уселио у Бели двор к’о они сиромаси из Буњуеловог филма „Виридијана“. Одмах је оптужио Карађорђевиће да су покрали злато и есцајг и разне дрангулије однели у Лондон. Пре неки дан је отворен Титов трезор и баш тамо су нађене наведене ствари. Ко је онда лопов, богаташ или онај који се уселио у вилу „лопова“? То се код нас никада не сазна. Како год окренеш, богаташи на крају страдају од праведника.

Пред очи ми излазе поједини амерички филмови с њиховом историјском тематиком. Тамо се лепо види како су се обогатили Американци у току Првог светског рата. Намакли су лову на трговини оружјем и ратној економији као најбољем предузећу, развили војну индустрију, а онда и лаку. После су могли да контролишу цену нафте у читавом свету и, када су бечки Јевреји направили Холивуд, завладали су светом. Тек преко утицаја филмова и касније телевизије они су кренули у контролу људских снова широм планете. Када су шездесетих стигли Битлси и Стоунси, ствар са контролом је већ била забетонирана. Управо због лаке индустрије су на крају и победили Совјетски Савез. Људи воле да се забављају, а не да раде као што се тврди.

И ја сам део светског ентертаинмента. Доказујем друге ствари од Холивуда пошто ми ђаво не да мира. Таман када сам зарадио за пензију, ја сву лову коју сам узео од филма и музике вратио филму и музици: све сам скркао у Мећавник. Није ми жао. Мећавник је одговор на питање где сам ја у тој причи. Кад већ не могу да одговорим где смо ми у тој причи. Али има и једна прича која прича где смо ми у тој причи.

Када сам почео изградњу Мећавника, на прву кућу која је добила кров и оџак, хтео сам да ставим петла од гвожђа. Не само због оријентације у простору и што је то био поклон доброг пријатеља. Није наодмет да човек зна где су му стране света. Као један од мноштва детаља, он је требало да буде слика и прилика становања. Нисам ни сањао да ће његово постављање на димњак постати психолошки трилер.

Петао је стајао на две укрштене железне шипке, на чијим крајевима су под правим углом стајале заварене стрелице – север-југ и исток-запад. Никако ми, због путовања, није полазило за руком да поставим петла. Што је још горе, железна скаламерија је стајала на излазу, уз велику капију Мећавника. Обавезно ми је у пролазу поглед летео према небу и оџаку. У журби и сталним путовањима та слика петла и показивача страна света је путовала са мном и као једна од бројних неважних ствари стварала нелагоду несвршеног посла.

Када ми је прекипело, за време летње турнеје на југу Француске, телефоном сам позвао домара на Мећавнику и рекао му:

– Спреми се, Мића, сутра, када стигнем на брдо, има да закуцамо ороза на оџак!

 – Како ћемо, професоре, сутра је недеља?
 – Нема везе, учини ми то, одужићу ти се!
 – Ма не мора то, профо, ево, идем одмах!
 Стојим ја испод куће, а Мића се пење на врх крова па као мађионичар пређе до оџака. Баци конопац мени у наручје. Закачим ороза и стране света и он полако извуче скаламерију на кров. Пажљиво је придигне и мени лакну. Коначно је ствар са странама света готова. Одем у сластичарну преко пута и задовољан наручим кафу. За то време, Мића на крову мајсторише. На крају одем на спавање, изморила ме путовања.
 Ујутро, прва ствар, пре умивања, била је да изађем и видим петла који се на ветру окреће, али и стрелице које показују стране света.

Приближим се и видим нешто није у реду. Узмем компас и видим да је север на истоку, а југ на западу?! Побеснео од ове истине, смејем се као онај доктор из филма „Пинк Пантер“. Окренем телефон Миће домара:– Шта ово уради, црни Мића?

 – Профо, дао сам све од себе и није могло боље.
 – Али, земљаче, пореметио си стране света!
 – Шта сам урадио?!
 – Побрк’о си стране света.
 – Ма, нисам мајке ми, постоље ми, профо, све диктира, избушене четири рупе, немам ја куд.
 – Па јеси ли знао да ће ти север отићи на исток?
 – Јесам, али контам, ко зна, можда то и није све тако како они кажу!
 – Није лоше знати стране света, не треба сумњати да је север на северу, југ на југу, исток на истоку, а запад на западу!

ПрессРС