Настављен поступак за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића

 

 

 

БЕОГРАД – Евентуална рехабилитација Драгољуба Михаиловића не би омела Србију на њеном путу ка Европској унији, изјавио је данас пред Вишим судом у Београду историчар Коста Николић у наставку поступка за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини наводећи да је он осуђен као издајник НОБ-а не ратни злочинац.

„Сматрам да Михаиловић треба да буде рехабилитован јер то не би сметало да Србија уђе у Европску унију чијим се резолуцијама Савета Европе говори да Србија треба да се суочи са последицама тоталитарног режима и владавине Јосипа Броза Тита“, рекао је Николић, који је члан Комисије за откривање тајних гробница.

Геноцид није постојао

Говорећи о процесу против Михаиловића, током ког је осуђен на смрт стрељањем, Николић је указао да Михаиловић није осуђен због ратних злочина већ као издајник Народно-ослободилачке борбе.

Према његовим речима, од 15 тачака оптужнице суд је Михаиловића осудио по осам тачака, док је седам отпало.

„Михаиловић је осуђен за истребљивање југословенских народа, јер тада није постојао геноцид као кривично дело, као и за распиривање мржње. Није осуђен као ратни злочинац, издајник српског народа, већ као издајник НОБ и због сарадње с Немцима“, истакао је Николић.

Михаиловић је осуђен због парола попут „Није време за устанак“, а које су се односиле на немачку политику да се за убиство једног Немца убија 100 српских цивила, указао је Николић тумачећи да је Михаиловић на тај начин хтео да заштити народ.

Такође је осуђен због пароле „Јако српство, јака Југославија“, а оптужба га је теретила и за сарадњу са Степинцем, Павелићем и Мусолинијем, подмећући фалсификована писма, рекао је Николић.

Историчар јесте потврдио да потписи на писмима Степинцу, Павелићу и Мусолинију припадају Михаиловићу, али је истакао да су они стављени на бланко папире на које је касније уписана наводна кореспонденција са тим представницима фашиста.

Николић је објаснио да су бланко папири са потписом Михаиловића иначе служили за издавање разних врста наредби и подсетио да је он био врховни командант краљевске војске.

Никада није сарађивао са Немцима

Посебно је истакао да Михаиловић никада није сарађивао са Немцима додајући да је 1941, када је једини пут са њима преговарао као легални представник југословенске војске (пошто су партизани били илегална формација коју Немци нису признавали) одбио да се преда заједно са свим својим снагама.

Током поступка, испред зграде суда су се окупили присталице и противници процеса рехабилитације Михаиловића, а међу првима је био и лидер Образа Младен Обрадовић.

Званично мртав

Први основни суд у Београду прогласио је прошле седмице Михаиловића мртвим после готово 60 година, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године.

Међутим, подносиоци захтева за рехабилитацију и утврђивање смрти нису задовољни том одлуком јер доводи у сумњу чињеницу да је стрељан 17. јула 1946. године, и изјавили су жалбу.

Судско решење о проглашењу Михаиловића мртвим је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, јер не постоји ниједан званичан доказ о његовој смрти, односно званичних података о томе где је и кад је погубљен и сахрањен.

Стрељан два дана по доношењу пресуде

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење, тврде предлагачи.

Државна комисија је раније утврдила да је Михајловић два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године, стрељан као државни непријатељ „број један“ на Ади Циганлији, али је суд као датум његове смрти одредио 31. јул 1946. године.

Извор: РТВ