„НЕДЕЉНИК“, Први интервју наследника Српске круне: Петар III Карађорђевић

Petar-III-Karadjordjevic1У ексклузивном интервјуу за „Недељник“, Петар Карађорђевић, за кога су још кад је био једанаестогодишњи дечак многи рекли да има највеће шансе да буде будући српски краљ, прича о одрастању, животу у емиграцији, томе на чему би као крунисана глава највише инсистирао Било му је свега 11 година када је 5. октобра 1991. године на аеродрому у Београду одржао свој први говор, у којем је неколико пута на течном српском поновио: “Ја сам само дете”. Данас је Петру ИИИ Карађорђевићу 33 године. И поново је дошао у Београд како би присуствовао сахрани земних остатака свог деде. У ексклузивном интервјуу за “Недељник”, Петар Карађорђевић за кога су још као једанаестогодишњака многи рекли да има највеће шансе да буде будући српски краљ прича о одрастању, животу у емиграцији, томе на чему би као крунисана глава највише инсистирао. Но, прво на шта се осврнуо био је повод његовог доласка − враћање земних остатака његовог деде краља Петра ИИ, баке краљице Александре, прабаке краљице Марије и деда-стрица принца Андреја. – Повратак мојих предака кући значи повратак јединства у Србију и поштовања према мојој породици. Моја породица и ја захвални смо председнику Николићу, Влади Републике Србије, и Државној комисији за повратак посмртних остатака породице Карађорђевић – почиње причу за “Недељник” Петар Карађорђевић. На питање да ли је време да се сви млађи Карађорђевићи врате кући, каже да су сви често у Београду и да су озбиљно заинтересовани за догађаје у Србији, иако су им каријере махом везане за иностранство. Петар је наиме одрастао на релацији Велика Британија – САД, а често је боравио и у Шпанији. Тренутно ради на стварању старт-уп тржишта у Србији, а област његовог деловања су дизајн и идејно осмишљавање нових послова и предузећа. О одрастању уз српску емиграцију каже: – Дјаспора у Америци и Лондону подржавала је наше напоре, а сви смо делили трагедију одвојености од отаџбине. Моја породица је склапала пријатељства и са политичком и економском емиграцијом. Увек смо знали где су наши корени и увек смо за нашу земљу желели демократску будућност. Дијаспора није довољно призната, а помаже небројене породице у земљи, и инвестира у њу откако памтим за себе. О томе на чему би највише инсистирао као крунисана глава, међутим, не жели да прича, јер сматра да ред наслеђивања треба да се поштује. – Мој отац, престолонаследник треба да буде суверен, пошто је он старешина краљевске породице и први у реду наслеђивања престола. У Србији постоје строга правила наслеђивања по начелу прворођења – објашњава млади Карађорђевић, додајући да би за Србију било добро решење да буде уставна монархија, попут Велике Британије, Шведске, Канаде, Аустралије или Јапан. Петар има спреман одговор и на питање зашто су Карађорђевићи муњевито напустили Србију, вративши се тек након 5. октобра 2000. Наиме, према његовим речима, ту одлуку уопште није донела његова породица. – Влада мог деде одлучила је да се након бомбардовања повуче пред нацистичком инвазијом, прво у Грчку, потом у Палестину и Египат, и коначно у Лондон, где су се већ налазиле владе Француске, Чехословачке, Пољске, Грчке, Холандије, Луксембурга, Норвешке и Белгије, које су такође избегле пред нацистичком окупацијом Европе. То значи да је у свим тим земљама постојао план да шеф државе и влада не падну нацистима у руке. Он је додао и да су сви режими после Другог светског рата кршили људска права његове породице. – Сад смо се коначно вратили, али има још увек много тога што треба да се учини, као што је повраћај имовине моје породице, која је била покрадена – завршава причу Петар III Карађорђевић.