Осам деценија од убиства краља Александра у Марсеју

Пре осам деценија, 9. октобра 1934, у Марсељу, Француска, убијен је краљ Југославије Александар И Карађорђевић, творац југословенске државе. Атентат у којем је убијен и шеф француске дипломатије, члан француске „академије бесмртних“ Луј Барту, извели су хрватски терористи усташе и припаimagesдници пробугарске организације ВМРО (Внатрешна Македонска Револуционерна Организација), уз несумњиву подршку Мусолинијеве Италије. Даља позадина овог злочина није никада потпуно расветљена, и постоји више чак опречних теорија.

Непосредни извршилац је био припадник ВМРО Владо (Величко) Георгијев Керин, с надимком Черноземски уз помоћ тројице припадника усташког покрета.

У Првом светском рату Александар је као регент, врховни командант Српске војске коју је победоносно водио се до пробоја Солунског фронта, коначне победе, и проглашења нове заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. После смрти оца краља Петра 1921. године, постао је владар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Идуће године оженио се руминком принцезом Маријом Хоенцолерн. Александар и Марија имали су три сина Петра, Томислава и Андреја.Био је један од твораца Мале Антанте, регионалног војног савеза између Чехословачке, Румуније и Краљевине СХС, односно Југославије.

kralj-aleksandar-marsej-atentat-foto-yt-1412688456-579049Пошто се догодио трагични атентат јуна 1928. у Народној скупштини Краљевине СХС, када је посланик владајуће Радикалне странке Пуниша Рачић пуцао на посланике ХШ-а, при чему су у крајњем тројица смртно страдала, Краљ Александар је, како би стабилизовао прилике у земљи, јануара 1929. увео личну владу

kralj-aleksandar-marsej-atentat-foto-yt-1412688347-579048 Атентату на Краља Александра у Марсељу претходила су два покушаја, први 1921. године, у Београду који су организовали комунисти, атентатор је био Спасоје Стејић. Док су покушај атентата на краља Александра припадници хрватског усташког покрета, извели 17. децембра 1933. године, у Загребу. Усташе Петар Ореб и Иван Херничић ухапшени су потом и осуђени, као и претходно комуниста Стејић.Октобра 1934. Краљ Александар Карађорђевић дошао је у Француску у званичну државну посету. На улицама Марсеља дочекало га око 100.000 људи.

Атентатор Черноземски је, глумећи одушевљење скандирао краљу на француском, а потом је из букета којим је махао извадио револвер и испалио више хитаца. Смртно рањени Краљ Александар убрзо је издахнуо, неколико сати потом преминуо је и министар Луи Барту, док је рањени генерал Жозеф Жорж преживео. Како је тадашња штампа писала последње речи које је Краљ Александар изговорио биле су: „Чувајте ми Југославију“ .Маса је линчовала атентатора којег је полиција претходно успела да рани, и он је убрзо преминуо. Француска полиција је ухапсила тројицу завереника-атентатора Звонимира Поспишила, Иву Рајића и Мију Краља, хрватске усташе. Француски суд осудио их је на доживотну робију